image
image
image
image
image
image
image
image
image
Чиме се бавимо?
Са поносом Вам представљамо наш производни програм. Постали смо лидер у изради славских свећњака, кадионица и кандилa и бројних других производа ове бранше. У нашем изложбеном простору, можете погледати комплетну понуду где ћете, сигурни смо, пронаћи нешто што Вама одговара. Наша жеља је да уверимо своје клијенте да производи из нашег асортимана заиста могу да задовоље сваку потребу купца декоративним и кућним потребама са свим стиловима и укусима. Стојимо иза тога да ће наш квалитет производа оправдати Ваша очекивања.

Slava u Srba.
Слава је православни обичај слављења породичног свеца. Овај обичај се највише повезује са Србима, који славу сматрају једном од специфичности своје културе. Поред породичне славе постоје и црквене, градске, племенске, па чак и страначке или занатлијске славе. У многим местима је обичај да пре славе свештеник дође у кућу да свети водицу (освешта воду) од које се касније меси славски колач. Домаћица припрема чинију са водом, босиљак, свећу, кандило, тамјан, те пали кандило испред иконе. Тада, свештеник освешта воду. За ту прилику је потребно припремити: КАДИОНИЦУ (Кадионица је метална посуда у коју се ставлја жар и тамјан како би се извршило кађење). Ранији облик кадионице имао је рукохват, такозвану ручку, доцније се уводи кадионица која виси на танким ланцима. Кадионица симболизује човечанску природу Исуса Христа, жеравица Божанску, а дим је симбол светога духа. Ппотребно је припремити и ватру односно брикет специјалног угља, тамјан, воштану свећу, свећњак-чирак (светлост свеће на богослужењу као и на слави, замена је за жртвени огањ. Свећа је поред старозаветног кандила ушла у употребу хришћанског култа у првим вековима хришћанства. Обично се користи велики свећњак због велике свечаности тог дана, и симболизује тудуховну узвишеност којој светлост вере светли и обасјава целу кућу и цели свет. Постоје свећњаци који служе за декорацију, стојећи, висећи, црквени и многи други. Затим треба имати при руци босиљак и посуду са чистом водом. Све то би се требало налазити на столу, окренуто према икони славе која би, према црквеним правилима, требала бити окренута према истоку. Кандило се постаља и пали испред иконе. Пали се уочи, и на дан сваког празника и сваке недеље, а може горети непрестано. Кандило обично пали и одржава домаћица куће. Кандило и пламен на њему симболизује светлост науке Хрицтове и светлост живота светитеља пред којим се исто пали. Освештена водица третира секао светиња и њоме се пажљиво рукује. Када се уочи самог дана славе заврше све припреме за сутрашњи дан, том водом и брашном, као и осталим додацима (квасац, со...) меси славски колач. У неким меситма се почиње већ уочи дана, вечером, јер је литургијски гледано то већ нови дан, зато што је у цркви служена вечерња служба. Ипак, то је ређа појава јер се у већини случајева колач реже на сам дан славе.